Посегни за месецом, ако га не ухватиш jош увек преостају ти звезде.
Посегни за месецом, ако га не ухватиш jош увек преостају ти звезде.
Сесилија Ахерн, P.S. Волим те
Мислим да ми сви желимо да ухватимо месец, али често са запитам да ли заиста посегнемо за њим, да ли ја посежем за њим. Не знам. Ја, некако, знам да желим месец, али кад треба да га освојим ја се погубим, као да радим све како не бих успела. Није то ни борба са самим собом, ни борба са проблемом, више као ... Не знам шта је, али прогони ме цео живот. Можда је Паоло Коељо у праву кад каже да човек има страх од остварења циља. Недостажан циљ носи са собом нека питања, али након што га освојимо носимо нове проблеме, носимо нова питања. Можда се се ја плажим нових питања. Људи ће ме другачије гледати са победом. Можда ће више ошекивати од мене. Можда је то нећу моћи да испуни. Можда ће бит разочарани. Мозда ћу се ја разочарати.
Можда ја нисам створена за месец, можда су мени збазде сасвим довољне.
Затим, поново размислим, па чак је и нелогилно да се плашими добрих ствари. Логичније је да се плашимо неуспеха.
Увече, кад легнем ја размишља о свему овом, али кад ме већ ухвати сан, не могу а да се не запитама да ли је све то тачно или ја само умишљам и тражим разлоге да будем лења.