други дан
Синоћ сам кренула на спавање са мишљу ,,Сутра ће бити боље". Данас сам устала у 11 сати, отишла у мензу, вратила се са мишљу да се одморим и да кренем да учим, али нисам. Села сам мало да погледам шта има не нету, и ево још увек сам за компом, четири сата касније. И сад мислим, сутра ће бити боље. Вечерас ћу нешто погледати , а сутра је нови дан, све ће бити како треба. Мислим да сам већ рекла да само од оних људи који верују да ако нешто желиш треба одмах да урадиш. И ја сам мислим само узми папире и крени да читаш. Само крени, ово понављам сама себи не престано, али ја и даље седим за компом и пискрам нешто, посећујем неке глупе сајтове, и facebook и youtube сморили. Све о чему размишљам је да идем на вечеру за једно 2 сата и да после можда узмем нешто да учим.
Сама сам у стану. Звучаће чудно, али ја кад сам сама готово никад ништа паметно не радим. Заправо је тад ништа не радим, само седим и блејим. Ваљда ме други људи покрећу на акцију. Међутим, кад треба да учим, мени сметају други људи и желим да сам сама са књигом. У оба случаја не учим. Да ли постоји нешто треће што би ме покренуло.
Ево сад овај дана карактеришем као пропао. Ни циљ нисам себи задала, ни јучашње планове нисам ни данас испунила. Дан је пропао.
Ако овако наставим и ја ћу пропасти.