лош почетак
Ево, признајем скрипта је победила.
Ево, признајем изгубила сам.
Лоше за први дан.
Имала сам савршен план на који начин да постигнем све што сам планирала, али не. Нисам успела. Не могу, а да се не запитам због чега?
Да ли постављам превелике циљеве?
Да ли ми није довољно стали да испуним ствари које желим или мислим да желим?
Шта, до ђавола, ја заиста желим?
Зашто сад кад је најважније одустајем?
Немам одговор.
Тужно.
Данас је мој тата причајући са мојом другарицом рекао да сам заиста учила. летос. И заиста сам се осетила поносном, и заиста сам осетила да без обзира на исход септембарског рока, он је још увек на неки начин поносан на мене. И опет нисам довела ствари до краја. План је био да обновим јуче научено и данас пређем област из скрпите. Зачудитеће се али нисам ни један испунила. Не бих да се правдам, немам извињење.
Стидим се. И тешко ми је да ово објавим. Лако ћу слагати друге да ми добро иде да не брину. Увек ћи наћи разлог да слажем зарад доброг дела, али блог не могу да слажем. Ово блоговање ми дође као разговор са самом собом коју и други могу са виде. Слагати блог је као да лаже себе, али ништа ми не вреди, јер сутра кад почнем да учим, бићи више него свесна лажи.
Искрено, сад ми дађе да сама себи пошаљем коментар ,, ИДИ УЧИ, БУДАЛО"
Данас више ништа не могу да урадим или бар ништа корисно. Лежем у кревет са мишљу СУТРА ЋЕ БИТИ УСПЕШНИЈЕ ДАН. СУТРА ЋЕ БИТИ БОЉЕ.
Лаку ноћ!